Kineska automobilska industrija sve konkurentnija evropskim brendovima

0
206

Kineska privreda je u prethodnoj godini doživela brojne neuspehe, ali uprkos tome možemo da primetimo da je broj kineskih brendova i poverenje u iste na srpskom tržištu, ali i u ostatku sveta, u porastu.

Dresovi srpskih reprezentacija nose logotipe kineskih sportskih brendova, sve veći broj ljudi koristi Xiaomi tehniku i poručuje sa Alibabe. Ovaj trend posebno se istakao kod mlađe populacije koja se sve više zaljubljuje u kineske brendove, što zbog pristupačnosti po pitanju cene, što zbog sve veće dostupnosti.

Kineska automobilska industrija, takođe prolazi kroz period industrijske transformacije jer brendovi sa ovih prostora igraju sve važniju ulogu na globalnom automobilskom tržištu – naročito u oblasti električnih vozila. U daljem tekstu analiziraćemo da li se evropskom tržištu smeši obrt, ali i da li ostali automobilski brendovi ovog područja imaju razloga za brigu.

Prema Kineskom udruženju putničkih automobila, Kina je prošle godine po broju izvezenih automobila zauzela drugo mesto na svetu, odmah iza Nemačke. Stručnjaci procenjuju da će do 2025. godine sadašnji lider, Evropa, uvoziti više automobila nego što će izvoziti. 

Kada je reč o proizvodnji automobila i ulasku na nova tržišta veoma važan deo slagalice je logistika, sa posebnim akcentom na transport. Bilo da se radi o vatrootpornim transportnim kontejnerima ili hitnim transportima nekoliko osnovnih šrafova – izazovi koji mogu nastati u tom procesu su brojni.

Koliko su zaista ozbiljne namere kineskih proizvođača, govori činjenica da su neki od njih naručili svoje brodove kako bi obezbedili potpunu kontrolu lanca snabdevanja. Naime, BYD koji proizvodi samo električne i hibridne automobile u oktobru 2022. godine poručio je šest brodova, od kojih svaki može da nosi 7.700 automobila. Državna kompanija SAIC Motor Corporation već upravlja petom po veličini svetskom flotom za transport automobila.

Iako ovo predstavlja svojevrsnu pretnju špediterima, oni će i dalje igrati ključnu ulogu kada je reč o avionskom transportu. Skupi i osetljivi delovi, kao što su baterije, kompjuterski čipovi, senzori ili druge elektronske komponente koje su od vitalnog značaja u automobilskoj industriji, najčešće se transportuju  avionom.

Sa direktorom prodaje i razvoja u logističkoj kompaniji cargo-partner Nebojšom Đekićem razgovarali smo o ulozi avionskog transporta u automobilskoj industriji:

“Avionski transport ima izuzetno važnu ulogu prilikom lansiranja novih vozila na tržište. Kroz istoriju se pokazalo da prvobitni plasmani retko kada prođu bez korekcija. U tom slučaju avionski transport može biti odlučujuć faktor u blagovremenom obezbeđivanju rezervnih delova radi korigovanja kvaliteta. Zaustavljanje pokretne trake u fabrici, daleko je skuplje za proizvođače od hitnog transporta, čak i kada je reč o nekoliko specijalnih šrafova. Upravo zbog toga u cargo-partneru razvili smo servise različite brzine u zavisnosti od potreba naših klijenata. Pored EMERGENCY rešenja nudimo mogućnost cargo čarter letova i kurira na letu (slanje paketa u pratnji kurira) za one posebno osetljive pošiljke.”

Evropski proizvođači automobila usled covida pokušali su da smanje svoju zavisnost od Kine, što je rezultiralo otvaranjem fabrika širom Evrope. Češka, Slovačka, Poljska i Mađarska postale su domaćini brojnih proizvodnih pogona. Međutim, teško da će troškovi proizvodnje moći da budu konkurentni fabrikama u Kini, koje se oslanjaju na subvencije države i uživaju u lakom pristupu svih autodelova i povoljnih baterija. Početak godine obeležila je i šokantna vest da bi Ford mogao da proda jednu od svojih glavnih fabrika u Evropi, kineskoj kompaniji Build Your Dreams (BYD).

“Otvaranje novih fabrika širom Evrope, kao i ulazak kineskih brendova na tržište kroz akvizicije i direktne investicije, samo će ojačati ulogu logistike u lancu snabdevanja, ali i zahtevati veću fleksibilnost logističara. U kompaniji kontinuirano razvijamo nove rute za sve modalitete transporta kao odgovor na potrebe klijenata, dodao bih, da je neophodno da sve industrije budu u sinergiji da bi razvoj bio održiv.” – kaže Đekić.

Kineski brendovi automobila su već lideri na nekoliko tržišta Bliskog istoka i Latinske Amerike, dok u Evropi, prodajom dominiraju Tesla i bivši evropski brendovi u kineskom vlasništvu kao što su Polestar (Volvo) i MG, kao i evropski modeli automobila kao što su Dacia Spring ili BMW iX3, koji se proizvode isključivo u Kini. Brendovi kao što su BYD, NIO, AIWAYS, LYNK izlaze na evropsko i američko tržište sa izuzetno velikim ambicijama, ali kako im je prepoznatljivost u Evropi za sada još uvek nedovoljna, čeka ih naporan rad na izgradnji brenda. Raniji napori kineskih brendova da uđu na evropsko tržište uglavnom su propadali, ali ovog puta kineska stručnost mogla bi biti odlučujuća konkurentska prednost.

Nov strateški pristup električnim vozilima

U prošlosti, ni američki ni evropski proizvođači nisu uspeli da prilagode cene električnih automobila potrošačima sa nižim i srednjim prihodima, dok je Kina poslednjih godina značajno smanjila cenu istih. Uprkos činjenici da kineski proizvođači automobila nisu posebno cenjeni u Evropi i SAD, ove okolnosti sada daju Kini priliku da osvoji značajan udeo na tržištu. Dok su u Kini troškovi električnog automobila u proseku iznosili oko 32.000 evra u prvoj polovini 2022. godine, cena u Evropi je oko 56.000 evra – ova prednost u pogledu troškova verovatno će izazvati zabrinutost zapadnih proizvođača.

“Logistika će uvek pratiti globalni razvoj i biti njegov neizostavan element. S obzirom da Kina jača svoju ulogu na evropskom automobilskom tržištu i teži „najvišoj poziciji“, to bi moglo dovesti do razvoja novih lanaca snabdevanja. To će za našu industriju biti nov izazov, ali fleksibilnost i široka mreža sopstvenih kancelarija i partnera širom sveta, omogućiće nam da kao cargo-partner podržimo sve revolucije automobilske industrije..” –  dodao je Nebojša.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here