Pitanje transparentnosti pravosuđa je pitanje integriteta pravosudnih organa

0
304
Transparentnost pravosuđa

U stručnoj javnosti koja prati reformu pravosuđa ovih dana jedna od važnijih tema je da li će Visoki savet sudstva otvoriti svoj rad za javnost, uvođenjem video prenosa svojih sednica. U nedelji kada govorimo o transparentnosti institucija, jer se 28. septembra obeležava Međunarodni dan prava javnosti da zna, organizacija Partneri Srbija objavila je i istraživanje koje pokazuje da su sudovi i tužilaštva u Srbiji nedovoljno transparentni.

Nažalost, pravosudna reforma i usvajanje novih pravosudnih zakona nisu imali značajan efekat na unapređenje transparentnosti pravosudnih institucija, jer se novim zakonima samo načelno predviđa javnost u radu pravosudnih organa. Propuštena je prilika da se u zakonima koji uređuju rad sudova i tužilaštava propišu konkretne obaveze u pogledu proaktivnog objavljivanja informacijama o radu ovih institucija. Takođe, zakoni nisu uredili obaveze u pogledu javnosti u radu Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST), institucija koje će u daljoj reformi pravosuđa oblikovati rad svih drugih pravosudnih institucija. Zbog toga, u praksi je već došlo do toga da ove dve institucije, iako istog ranga, propišu različite mere za ostvarivanje javnosti u svom radu.

U novom Poslovniku o radu Visokog saveta tužilaštva propisana je odredba o video prenosu sednica, dok izmenjeni Poslovnik o radu Visokog saveta sudstva ne predviđa uvođenje istih ili sličnih mera pomoću kojih bi javnost lakše mogla da se informiše o radu Visokog saveta sudstva. Da li pod pritiskom stručne javnosti ili međunarodnih institucija, Visoki savet sudstva je odlučio da ipak krene u izradu potpuno novog Poslovnika. Sada je na članovima Saveta da odluče kako će da urede i pitanje transparentnosti u svom radu. Zvaničnih informacija o ovom procesu nema. Nezvanično, ne misle svi članovi VSS da su video sednice dobra ideja, jer otvaraju prostor za zloupotrebe i tabloidizaciju rada Saveta.

Civilni sektor i strukovna javnost apeluju na VSS da kao obavezu predvidi video prenos sednica, te da oba Saveta treba da imaju iste standarde u pogledu javnosti sednica i proaktivne transparentnosti. Brojni su razlozi zašto rad oba saveta treba da bude transparentan. Saveti biraju sudije i tužioce, odlučuju o prestanku njihovog rada, VSS bira predsednika Vrhovnog suda i predsednike ostalih sudova, sprovode disciplinske postupke, predlažu budžete za rad pravosuđa, itd.

Pravosudna reforma imala je za cilj unapređenje nezavisnosti pravosuđa, zakoni su doneti, nisu ni najbolji ni najgori, a nosioci dalje reforme upravo su ovi saveti. U svetlu toga nisu samo mediji i civilno društvo zainteresovani za rad ovih saveta, već pre svega njihove kolege sudije i tužioci o čijim sudbinama se radi. Do sada su sednice VSS bile javne u smislu da je član 11. Poslovnika o radu Visokog saveta sudstva predviđao mogućnost fizičkom prisustvovanju sednicama zainteresovanim licima i predstavnicima sredstava javnog informisanja do broja raspoloživih mesta u prostoriji Visokog saveta sudstva, a prema redosledu prijavljivanja. Video prenos sednica VSS omogućio bi svima da na jednostavan način, pod jednakim uslovima prate rad ovih saveta, bez da moraju da dolaze u Beograd i prolaze kroz proceduru odobrenja prisustva.

Nova ovlašćenja koja su saveti dobili treba da idu pod ruku sa većim stepenom transparentnosti u njihovom radu. Takođe, VST i VSS do juna 2024. godine treba da donesu niz podzakonskih akata koji će uređivati detaljnije rad pravosudnih organa. Važno je naglasiti, da će se preispitivanje rada VSS i postupaka svakog člana saveta dešavati bez obzira da li VSS odluči da uvede video snimanje svojih sednica. Zato i treba da bude u interesu svakog člana ova dva saveta da video snimci sednica budu javno dostupni. Teret reforme pravosuđa je sada na ovim institucijama, stoga one moraju biti otvorene i više nego ikad podležu preispitivanju od strane javnosti i svojih kolega. Na kraju, ovo je i pitanje ličnog integriteta i odgovornosti svakog člana saveta.

Više o stanju transparentnosti pravosudnih organa možete pročitati u publikaciji Partnera Srbija „Analiza stanja transparentnosti i otvorenosti pravosudnih organa“, koja je dostupna na sajtu organizacije.

Autor teksta: Kristina Kalajdžić, istraživačica u organizaciji Partneri Srbija

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here