Microsoft je nedavno predstavio kvantni čip Majorana 1, zasnovan na topološkoj arhitekturi. Kompanija tvrdi da može smestiti milion kubita u jedan procesor.
Međutim, naučnici su skeptični prema ovom dostignuću. Neki stručnjaci čak smatraju da je ceo projekat “prevara“.
Zašto su Majorana čestice važne za budućnost kvantnog računarstva?
Majorana čestice su hipotetične kvazičestice koje je prvi put predložio fizičar Ettore Majorana 1937. godine. Njihova posebnost je što su istovremeno i sopstvene antičestice. To ih čini potencijalno stabilnijim gradivnim blokovima za otpornije kvantne bitove (kubite).
Međutim, uprkos decenijama istraživanja, još uvek ne postoji konačan dokaz da ove čestice zaista postoje.
Kontroverza oko Microsoft Majorana 1 kvantnog čipa
Sergey Frolov, profesor fizike i astronomije sa Univerziteta u Pitsburgu, istakao je da je Majorana 1 zasnovan na “fizici koja nije dokazana”.
“Ovo je tehnologija koja se oslanja na principe koji nisu naučno potvrđeni, što predstavlja ozbiljan problem”, izjavio je Frolov za The Register.
On je podsetio da je Microsoft već imao probleme sa ovim konceptom. Kompanija je 2018. godine povukla naučni rad o Majorana česticama zbog nedovoljno uverljivih dokaza. Sada, naučnici ponovo izražavaju sumnju jer nova Microsoft-ova studija ne sadrži dovoljno konkretnih dokaza.
Reakcija naučne zajednice i konkurencije
Frolov je razgovarao sa kolegama fizičarima koji su imali uvid u Microsoft-ove podatke. Prema njihovim rečima “ljudi nisu impresionirani, a kritika je bilo mnogo”.
Sumnje ne dolaze samo iz akademskih krugova. Veliki igrači u kvantnom računarstvu, poput IBM-a, Google-a i Quantum-a koriste potpuno drugačije metode za skaliranje kvantnih računara. Do sada nisu imali uspeha u stvaranju stabilnog sistema sa milionima kubita.
IBM trenutno prednjači sa procesorima koji imaju preko 1.000 kubita, dok Google i druge kompanije rade na poboljšanju kvantne prevlasti – koncepta koji meri koliko su kvantni računari bolji od klasičnih. Ako se Microsoft-ove tvrdnje pokažu kao netačne, kompanija bi mogla izgubiti kredibilitet i svoju poziciju u ovoj tehnološkoj trci..
Kako Microsoft brani svoj kvantni čip i šta planira dalje?
Microsoft-ov istraživač Chetan Nayak brani tvrdnje kompanije, navodeći da je rad o Majorana 1 kvantnom čipu podnet prestižnom časopisu Nature u martu 2024, a objavljen tek u februaru 2025.
Prema njegovim rečima, od tada je ostvaren značajan napredak, koji će biti predstavljen na APS Global Physics Summitu, događaju Američkog fizikalnog društva, od 15. do 20. marta.
Ipak, naučna zajednica ostaje skeptična i postavlja ključno pitanje: Ako Majorana čestice još nisu dokazano otkrivene, kako ih Microsoft koristi za stabilne kvantne bitove?
Zašto je kvantno računarstvo ključno za budućnost tehnologije?
Kvantno računarstvo donosi revolucionarne promene u nauci i industriji, otvarajući vrata naprednim tehnologijama:
- Brža hemijska i farmaceutska istraživanja – ubrzano otkrivanje novih lekova i materijala.
- Moćnija veštačka inteligencija – brža obrada ogromnih količina podataka.
- Napredna sajber bezbednost – razbijanje tradicionalne enkripcije i razvoj novih sigurnosnih sistema.
- Optimizacija u finansijama i logistici – preciznije analize i efikasnije poslovne strategije.
Tržište kvantnih računara se procenjuje na 20-30 milijardi dolara do 2030. godine, a tehnološki giganti ulažu milijarde u razvoj. Kompanije koja prva stvori stabilan i komercijalno isplativ kvantni čip steći će ogromnu prednost na tržištu.
Da li je Microsoft-ov kvantni proboj stvaran?
Microsoft tvrdi da je Majorana 1 prekretnica u kvantnom računarstvu, ali naučna zajednica ostaje skeptična i čeka dodatne dokaze.
Ako se tvrdnje pokažu tačnim, ovo bi moglo označiti revoluciju u tehnologiji i doneti Microsoft-u ogromnu prednost u kvantnoj trci.
Međutim, ako se ispostavi da su podaci netačni, kompanija bi mogla izgubiti kredibilitet i milione dolara uloženih u projekat.
Svi odgovori stižu na APS konferenciji u martu – tada ćemo saznati da li je Majorana 1 budućnost ili još jedan naučni promašaj!